Na konferencijama Svetske trgovinske organizacije koje se organizuju u cilju održavanja rasprave o budućnosti ekonomije, Evropa je sada jedan od najvažnijih igrača na ovom polju. Evropa danas govori koherentno o problemima sa kojima se suočavamo sa odlične pozicije svetske sile koja je danas u stanju da stoji naspram ostalih igrača u ovoj oblasti. Evropska unija koja je danas jedinstvena sada donosi odluke o tome šta ona želi da vidi na svetskoj pozornici, a potom to predstavlja kao jedinstven i unapred pripremljen stav koji je podržan stvarnom ekonomskom snagom.

Evropska unija je zapravo najveći trgovac na svetskoj sceni, koji je danas odgovoran za 20% ukupnog izvoza i uvoza u svetu. Slobodna trgovina koja se odvija izmedju njenih zemalja članica predstavlja potporu za uspešan početak rada na uspostavljanju Evropske unije od pre godovo 50 godina. Ova Unija je stoga vodeći igrač u nastojanju da se liberalizuje trgovina na svetskom nivou na opštu korist i bogatih, ali i siromašnih zemalja.

Povećanje trgovinske razmene unapređuje rast u svetu na opštu korist svih. Ona potrošačima donosi veliki asortiman proizvoda. Konkurencija izmedju uvezenih proizvoda i onih koji su lokalno proizvedeni rezultuje sniženjem cena i povećanjem kvaliteta. Liberalizovana trgovinska razmena omogućava da se oni najefikasniij proizvodjači nadmeću na jednakoj ravni sa svojim rivalima iz drugih zemalja, čije vlade moraju da snize poreze na uvoz robe koji su služili kao zaštita za domaće firme.

Igrač na svetskom tržištu

Osnovna filozofija koja je na snazi u Evropskoj uniji jeste to da će Evropa otvoriti svoje tržište za uvoz iz zemalja koje nisu njene članice pod uslovom da i njeni trgovinski partneri učine to isto. Evropska unija je voljna da to isto učini i sa trgovinskom razmenom u oblasti usluga. Medjutim, Evropa već mora da odobrava olakšice za zemlje u razvoju tako što im dozvoljava da otvaraju svoja tržišta sporije nego što to čine industrijalizovane zemlje, kao i tako što im pomaže da se integrišu u svetski sistem trgovinske razmene.

Uklanjanje barijera za slobodnu trgovinsku razmenu u okviru Evropske unije dalo je značajan doprinos prosperitetu u okviru Unije, a takodje je i uvećalo njenu posvećenost liberalizaciji trgovine na svetskom nivou. Kako su zemlje članice Evropske unije ukidale tarife na medjusobnu trgovinsku razmenu, one su istovremeno harmonizovale sopstvene tarife na robu koja je uvožena iz eksternih zemalja. Ovo je značilo da su se na proizvode plaćale iste tarife bilo da su oni ulazili u Evropsku uniju kroz luke u Đenovi ili u Hamburgu. Kao rezultat toga, automobil proizveden u Japanu na koji se plaćala uvozna taksa kada je on stigao u Nemačku može da bude transportovan u Belgiju ili u Poljsku i prodat tamo na isti način kao da se radi o nemačkom automobilu. Na njega se ne plaćaju nikakvi dodatni porezi.

Stvaranje uskladjenog zajedničkog sistema tarifa (CET) na robu iz uvoza iz trećih zemlja, značilo je da će zemlje članice Evropske unije morati da učestvuju u pregovorima o medjunarodnoj trgovinskoj razmeni kao jedinstvena grupa zemalja. Eksterna trgovinska razmena postala je tako jedan od prvih instrumenata evropske integracije, zahtevajući od zemalja članica da akumulirajući svoj suverenitet na jednom mestu.

Čvrsta posvećenost

Kao rezultat svega ovoga, Evropska unija je i do sada bila ključni igrač zajedno sa svojim trgovinskim partnerima u sukcesivnim medjunarodnim rundama pregovora o liberalizaciji trgovinske razmene. Najnovija medju ovim rundama pregovora na ovu temu jeste stalna Runda pregovora o razvoju u Dohi koja je započeta 2001. godine. Cilj ovih rundi pregovora, koji se sada održavaju u okviru Svetske trgovinske organizacije, jeste smanjenje tarifa i uklanjanje preostalih trgovinskih barijera na svetskom nivou. Posle prvih rundi ovih pregovora, prosečna tarifa Evropske unije na uvor industrijske robe sada je smanjena na 4%, što je medju najnižima na svetu.

Napredak u pregovorima koji su vođeni u Dohi bio je veoma težak. Velike i uporne razlike stalno su se otvarale izmedju bogatih i siromašnih zemalja po nekoliko važnih pitanja koja se tiču mogućnosti pristupa na tržišta drugih zemalja, kao i odavno nerešeno pitanje subvencija za poljoprivrednu proizvodnju. Pregovori su prekinuti 2003. godine, i uprkos upornim nastojanjima sa svih strana da se oni nastave, napredak prema nekom zajedničkom sporazumu do sada je bio tek veoma spor i težak.

Ovo sve ne znači da je Evropska unija odustala od rešenja ovih pitanja. Pravila trgovinske razmene su multilateralna, ali je sama trgovinska razmena uvek bilateralna, i odvija se isključivo izmedju onih koji prodaju i onih koji kupuju, onih koji izvoze i onih koji uvoze. Upravo zbog toga Evropska unija razvija čitavu mrežu sporazuma o bilateralnoj trgovinskoj razmeni sa pojedinačnim zemljama i regionima širom sveta, istovremeno sa svojim učešćem u pregovorima u Dohi i prethodnim pregovorima u okviru Svetske trgovinske organizacije. Evropska unija ima sklopljene sporazume o trgovinskoj razmeni sa svojim susedima u oblasti Mediterana, kao i sa Rusijom i drugim republikama bivšeg Sovjetskog saveza. Kada je broj članica Evropske unije porastao sa 15 na 25 članica, Evropska unija je obznanila svoju nameru da razvije bliže trgovinske odnose i sporazume o partnerstvu da svim ovim susednim zemljama.

Jedan veći svet

Politika trgovinske razmene koja važi u Evropskoj uniji je blisko povezana sa njenom politikom razvoja. Unija je do sada dodelila status bescarinskog pristupa i preferentnog pristupa na svoje tržište za većinu uvoznika iz zemalja u razvoju i za privrede u fazi tranzicije prema svom opštem sistemu preferencijalnog pristupa (GSP). Unija je otišla i dalje u slučaju 49 najsiromašnijih zemalja na svetu, čiji se celokupan izvoz – uz izuzetak izvoza oružja – odvija bez ikakvih carina na tržištu Evropske unije prema programu koji je lansiran 2001. godine

Evropska unija je razvila novu strategiju trgovinske razmene i razvoja sa 78 partnera u afričko-pacifičko-karipskom regionu (ACP), čiji je cilj da se zemlje ovog regiona integrišu u sistem svetske privrede. EU takodje ima i sklopljene trgovinske sporazume sa Južnom Afrikom koji bi trebalo da dovedu do slobodne trgovine izmedju ova dva partnera, a takodje vodi i pregovore o slobodnoj trgoviji sa šest članica Zalivskog saveta za saradnju - Bahreinom, Kuvajtom, Omanom, Katarom, Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim arapskim emiratima.

Evropska unija ima trgovinsku razmenu i potpisane sporazume o saradnji sa Meksikom i Čileom u Latinskoj Americi, a dogovorila je i sporazum o liberalizaciji trgovinske razmene sa Mercosur grupom zemalja - Argentinom, Brazilom, Paragvajem i Urugvajem.

IMedjutim, Unija nema potpisane posebne trgovinske sporazume sa svojim najvažnijim trgovinskim partnerima medju razvijenim zemljama kao što su Sjedinjene Države i Jpan. Trgovina sa ovim zemljama se odvija i reguliše kroz mehanizme Svetske trgovinske organizacije , iako EU ima potpisane mnoge sporazume u pojedinačnim sektorima sa obe ove zemlje. Imajući u vidu obim njihove bilateralne trgovinske razmene (SAD uvozi 24% robe koja se izvozi iz EU, a obezbedjuje 18% robe koja se uvozi u EU), ne iznenadjuje to što se rasprave izmedju ova dva igrača vode s vremena na vreme. I dok se odredjeni broj ovih rasprava rešava bilateralnim sporazumima, ostale završe pred odgovarajućim telom Svetske trgovinske organizacije koje se bavi rešavanjem trgovinskih sporova. Iako ove rasprave dospevaju na udarne stranice novina i vesti, one čine samo 2% ukupne trgovinske razmene koja se odvija preko Atlantika.

Okvir Svetske trgovinske organizacije takodje se odnosi i na trgovinsku razmenu koja se odvija izmedju Evropske unije i Kine, koja je postala članica ove svetske organizacije 2001. godine. Kina je sada drugi po veličini trgovinski partner Evropske unije, odmah posle Sjedinjenih Američkih Država.

Pridruži se diskusiji na forumu