Evropska unija poseduje jednu od najobuhvatnijih zakonskih regulativa protiv diskriminacije na svetu. Član 6 Sporazuma iz Amsterdama kaže da je Evropska unija "osnovana na principima slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i fundamentalnih principa slobode koji su zajednički svim zemljama članicama Unije". 1997. godine, zemlje članice su osnažile sposobnost Unije da podrži ove principe time što su uvele Član 13, koji je Zajednicu učinio nadležnom da "preduzme odgovarajuće aktivnosti u borbi protiv diskriminacije zasnovane na polu, rasnom ili etničkom poreklu, religiji ili verovanju, invaliditetu, starosti ili seksualnoj orijetaciji". Odmah posle uvodjenja Člana 13 Komisija je predložila "paket mera protiv diskriminacije", koji je podrazumevao i Zajednički program akcije u borbi protiv diskriminacije i Direktivu o rasnoj jednakosti i Direktivu o jednakosti pri zapošljavanju.

Ove Direktive, usvojene 2000. godine, zabranjuju diskriminatciju, ugrožavanje i viktimizaciju pri zapošljavanju i obuci na osnovu religije ili verovanja, invaliditeta, starosti i seksualne orijentacije. Ove Direktive takodje zabranjuju i diskriminaciju na osnovu rase ili etničkog porekla, pri zapošljavanju i u drugim oblastima, kao što su obrazovanje, socijalno osiguranje i socijalne beneficije, uključujući tu i stanovanje, zdravstvenu zaštitu i dostupnost raba i usluga. I dok u mnogim evropskim zemljama već postoji zakonska regulativa koja zabranjuje diskriminaciju, ovi novi zakoni imaju za cilj da ustanove jedan konzistentan set prava i obaveza u čitavoj Evropskoj uniji. To znači da žrtve diskriminacije, ugrožavanja po bilo kojoj osnovi, ili žrtve viktimizacije sada imaju pravo na pokretanje sudskih sporova, kao i to da oni koji su učestvovali u bilo kakvim diskriminatornim aktivnostima za to moguda odgovaraju, iako se tačan način na koji se to sprovodi razlikuje od zemlje do zemlje.

Ove dve Direktive se ne bave diskriminacijom na osnovu pola. Od 1957. godine, Sporazum EEC-a sadržavao je odredbu prema kojoj je zabranjeno nejednako plaćanje rada za muškarce i žene, a ova odredba je revidirana u Sporazumu iz Amsterdama. Od 1975. godine, Evropska unija je izdala nekoliko direktiva o seksualnoj diskriminaciji, a Evropski Sud pravde doneo je veliki broj presuda u slučajevima koji su se ticali ove oblasti. Evropska Komisija seksualnu diskriminaciju naziva "polnom diskriminacijom", i tretira je odvojeno od ostalih formi diskriminacije koje su navedene u Direktivama Okvira o rasnoj jednakosti i zapošljavanju.

Evropska unija je nedavno lansirala Smernice za ostvarivanje jednakog tretmana žena i muškaraca za period od 2006. do 2010. godine. Ove Smernice ukratko navode šest prioritetnih oblasti za aktivnosti Evropske unije na polju jednakosti polova:

1. Jednaka ekonomska nezavisnost za žene i muškarce
2. Ravnoteža izmedju privatnog i profesionalnog života
3. Jednaka predstavljenost u procesu donošenja odluka
4. Ukidanje svih oblika nasilja zasnovanog na polnoj pripadnosti
5. Eliminacija stereotipa u vezi sa polovima
6. Promovisanje jednakosti polova u eksternim i razvojnim politikama.

Ovi se ciljevi nastavljaju na iskustvo dobijeno zahvaljujući "Okvirnoj strategiji jednakosti izmedju žena i muškaraca" donetoj za period od 2001. do 2005. godine. Ove smernice objedinjuju neke nove inicijative sa podrškom od strane oni uspešnih, već postojećih aktivnosti. Sve aktivnosti će biti usaglašene sa posebnim pristupom koga Komisija ima prema jednakosti polova, a koji se sastoji od mejnstriminga polova (promocije jednakosti polova u svim oblastima politike i aktivnosti), kao i od nekih specifičnih mera. I dok je značajan napredak već ostvaren na polju jednakosti polova zahvaljujući zakonskoj regulativi, mejnstrimingu polova i programima aktivnosti, i dalje ima mesta da nova poboljšanja.

Od samog početka, Sporazum EEC-a je takodje sadržavao i odredbe koje su zabranjivale diskriminaciju po osnovu nacionalne pripadnosti a garantovao je i slobodno kretanje radne snage u okviru Evropske unije. Ove odredbe su dodatno pojačane Sporazumom iz Amsterdama (članovi 12 i 39). Evropski Sud pravde tumačio je ove odredbe u velikom broju slučajeva.
Što se tiče invaliditeta, Evropska unija je nedavno usvojila strategiju čiji je cilj da se problemi osoba sa invaliditetom integrišu u relevantne politike Zajednice, kao da ise razviju konkretne aktivnosti u onim najvažnijij oblastima da bi se unapredila integracija ljudi sa invaliditetom.

Da bi zakoni bili efektivni, njihov sadržaj mora da bude opšte poznat i u potpunosti primenjivan. U ovom cilju, zakoni moraju da budu podržani i jasnom političkom voljom, ali i podrškom opšte javnosti. Imajući sve ovo na umu, Evropska komisija je predložila da 2007. godina bude proglašena Evropskom godinom jednakih šansi za sve. Ova inicijativa će obezbediti dodatni zamah kampanji protiv svih oblika diskriminacije, a takodje će i promovisati jednake mogućnosti za sve, istovremeno prenoseći i pozitivnu poruku u vezi sa različitošću.

Pridruži se diskusiji na forumu