Tokom godina, Evropska Unija je uspela da ostvari visoke standarde u oblasti zaštite potrošača za gradjane koji u njoj žive. U aprilu 2005. godine, Komisija je usvojila dokument pod naslovom "Zdraviji i bezbedniji gradjani koji imaju više poverenja – Strategija zaštite zdravlja i prava potrošača". Ova strategija sadrži kombinovanu Strategiju za zaštitu zdravlja i potrošača od 2007. do 2013. godine. Ovaj dokument zameniće dokument Strategije politike zaštite potrošača od 2002. do 2006. godine koji je do sada bio na snazi.

Zajednički ciljevi ove strategije su:

• zaštita potrošača od rizika koji bi mogli da budu izvan kontrole pojedinaca i koji ne bi mogli da budu na efektivan način regulisani od strane pojedinačnih zemalja članica;

• ohrabrivanje gradjana da prave bolji izbor kada su u pitanju njihovo zdravlje i potrošački interesi;

• promovisanje ciljeva mejnstrim politike zaštite zdravlja i interesa potrošača u svim strategijama i politikama Zajednice.

Prema postojećem dokumentu Strategije zaštite potrošača, EU poštuje deset vodećih principa u ovoj oblasti:

1. Kupujte šta želite i to tamo gde to želite:(u bilo kojoj zemlji članici EU) i ponesite tu robu nazad u svoju zemlju koja je takodje članica (članica EU) bez plaćanja carine i dodatnih poreza na dodatu vrednost. Ovo važi bilo da zaista idete u neku drugu zemlju članicu da biste kupovali i takodje i ako samo poručite to što želite preko Interneta, poštom, ili telefonom.
2. Ukoliko ne radi, vratite kupljeni proizvod: Ovo se odnosi na period do dve godine posle isporuke. Što se tiče prvih šest meseci posle isporuke, na prodavcu je, a ne na potrošaču, da dokaže da su karakteristike datog proizvoda u skladu sa onim što je navedeno u ugovoru o prodaji.
3. Budite sigurni u visoke standarde zdravstvene bezbednosti hrane i druge vrste robe široke potrošnje: Opšti je zahtev u zakonskim aktima zemalja Evropske Unije da svi proizvodi koji se prodaju u ovim zemljama budu bezbedni po zdravlje potrošača. Najrasprostranjenija bezbednosna norma jeste CE. Ukoliko neka kompanija ustanovi da je na tržište plasirala proizvod koji nije bezbedan po zdravlje, njena je zakonska obaveza da o tome obavesti vlasti u zemljama Evropske Unije u kojima se dati proizvod prodaje ili distribuira.
4. Budite sigurni da tačno znate šta jedete: Prema zakonima koji važe u Evropskoj Uniji, kompanije moraju da navedu spisak svih sastojaka koji su korišćeni za proizvodnju nekog proizvoda, i takodje da naznače da li je dati proizvod genetički modifikovana hrana ,kao i to da li sadrži genetički modifikovane sastojke.
5. Ugovor o poštenoj prodaji mora da vam bude zagarantovan: Zakonske odredbe koje važe u EU naročito navode da kompanije koje posluju u zemljama Evropske Unije ne smeju da uključuju takozvane 'nefer' odredbe u svojim ugovorima. Kompanije su u obavezi da poštuju ono na šta su se ugovorom obavezale, i ne smeju da traže nerazumne sume kao odštetu od potrošača ukoliko on želi da raskine ovakav ugovor.
6. Imate pravo da se predomislite: Zakon Evropske Unije štiti potrošača kada kupuje naručujući robu poštanskom narudžbenicom, preko Interneta ili od kompanija koje svoju robu nude preko televizijskih kanala, kao i preko drugih takozvanih "prodavaca na daljinu". Ovakav ugovor o kupovini se može raskinuti bez navodjenja razloga za raskid ugovora, u roku od sedam radnih dana od sklapanja.
7. Cene možete lako uporediti: Regulativa Evropske Unije obavezuje kompanije da daju informacije o cenama robe na standardizovan način. Na primer, kompanije koje nude zajmove i one koje izdaju kreditne kartice moraju da navedu godišnju kamatnu stopu koju će neko za njihovu robu i usluge morati da plati, a ne samo iznos mesečnih rata.
8. Niko vas ne sme obmanuti: Reklame koje obmanjuju ili varaju potrošače zabranjene su prema zakonima Evropske Unije. Kao i u slučaju televizijske prodaje, poštanske narudžbenice ili kompanija koje robu prodaju na malo preko Interneta, moraju da navedu sve detalje o tome ko su, šta prodaju, koliko njihova roba košta (uključujući tu i poreze i troškove isporuke), kao i to koliko će im vremena trebati da robu isporuče. Ovakva regulativa je odnedavno usvojena i za oblast turističkih agencija koje prodaju putne aranžmane.
9. Zaštita dok ste na odmoru: Zakoni Evropske Unije vas štite od beskrupuloznih prodavaca dok ste na odmoru. Na primer, turističke agencije koje prodaju aranžmane moraju da imaju unapred pripremljene aranžmane da vas prebace do kuće u slučaju da bankrotiraju dok ste vi na odmoru. Zakon Evropske Unije vas takodje štiti i od informacija koje bi mogle da vas obmanu u vezi sa kvalitetom ponudjenih aranžmana i u vezi sa kupovinom imovine po principu tajm šera.
10. Efektivni način naknade štete u slučaju prekograničnih sporova: EU sponzoriše odredjeni broj mreža koje mogu da obezbede savete za potrošače, kao i podršku u slučaju pokretanja sudskog spora protiv trgovaca iz drugih zemalja Evropske Unije. Evropska Komisija ima kancelarije u glavnim gradovima svih 25 zemalja članica Evropske Unije. Ove kancelarije vam mogu pružiti savet i dokumentacije na jeziku zemlje u kojoj se nalaze.

Zdravstvena bezbednost hrane

U zemljama članicama Evropske Unije ustanovljeni su različiti zakoni u vezi sa zdravstvenom bezbednošću hrane, pravima potrošača i zaštite zdravlja ljudi. Generalna direkcija za zaštitu zdravlja i potrošača odgovorna je za održavanje ovih zakona, kao i za to da obezbedi da oni uvek budu u skladu da savremenim zbivanjima i tokovima.

Već je počela opsežna reforma zakonskih akata koji se tiču hrane u Evropskoj Uniji. Ova reforma će učiniti proizvodjači hrane za ljude i životinje budu odgovorni za to da isključivo bezbedni proizvodi budu plasirani na tržište, i da se sve što nije bezbedno po zdravlje povuče sa tržišta.

Ustanovljavanje Evropske Uprave za zdravstvenu bezbednost hrane bilo je predloženo u okviru dokumenta "Bela lista zdravstveno bezbednih namirnica" koga je izdala Evropska komisija 2000. godine. Ovo telo je pravno osnovano u januaru 2002. godine od strane evropskog Parlamenta i Regulatornog tela Saveta. EFSA je nezavisno savetodavno telo sastavljeno od naučnih radnika koje izdaje jasna obaveštenja o postojećim rizicima u vezi sa zdravstvenom bezbednošću hrane i rizicima ove vrste koji se tek javljaju.

Dalje, zakonska regulativa Evropske Unije koja se odnosi na etiketiranje hrane vam omogućava da tačno znate šta jedete. Na etiketi koja stoji na namirnicama moraju se naznačiti svi detalji u vezi sa sastojcima koji su korišćeni u proizvodnji date namirnice, zajedno sa svim detaljima u vezi sa bilo kojom vrstom cveštačke boje, konzervansa, zasladjivača i svih drugih hemijskih aditiva koji se mogu naći u datoj namirnici. Ukoliko se radi o sastojku na koga neki potrošači eventualno mogu da budu alergični – kao što je to na primer koštunjavo voće – to se mora naznačiti na etiketi proizvoda, čak i ako su korišćene količine datog sastojka veoma male. Zakoni Evropske Unije koji se odnose na etikete koje se moraju naći na hrani uredjuju do detalja koji se proizvodi mogu nazvati "namirnicom organskog porekla" i za njih se koriste nazivi koji se vezuju za visoko kvalitetne proizvode iz odredjenih regiona Evrope – na primer, ukoliko proizvod nosi nalepnicu na kojoj piše "Prosciutto di Parma" ("pršuta iz Parme") možete biti sigurni da je ta šunka upravo iz Parme. Zakoni Evropske Unije vam takodje omogućavaju da saznate da je neka hrana genetski modifikovana (GM) ili sadrži sastojke koji su genetski modifikovani. Ukoliko je to slučaj, ta se namirnica mora označiti kao genetski modifikovana.

Evropska Unija radikalno revidira sve svoje zakone i pravnu praksu koja se tiče bezbednosti hrane. Medjutim, ne zavisi sve samo od različih uprava i vlasti. Upravo je na vama, da kao potrošači obezbedite da zakoni Evropske unije budu primenjivani i u vašoj zemlji.

Pridruži se diskusiji na forumu