Danas ste u mogućnosti da po nižim cenama razgovarate telefonom sa prijateljima i članovima porodice, a takodje ste i u prilici da birate operatera preko koga ćete uputiti poziv. Ovo medjutim, nije uvek bilo tako. Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka osnovna karakteristika telekomunikacionog sektora u Evropi bila je jaka monopolska pozicija javnih kompanija koje su se bavile telekomunikacijama i koje su kontrolisale sve oblike telekomunikacija – i prenos glasa i prenos podataka. Do 1-og januara 1998-me godine završen je proces liberalizacije svih telekomunikacionih servisa i mreža.

Ovi procesi otvaranja tržišta u sektoru telekomunikacija nije se odvijao bez poteškoća, a da bi se ostvarila pozicija na kojoj se danas nalazimo, Evropska Unija je predložila tri najvažnije inicijative. Pre svega, uvedena je progresivna liberalizacija u do tada monopolizovanom sektoru. Drugo, dogovorene su prateće mere u cilju usaglašavanja, i konačno, uvedena su razna pravila koja regulišu oblast legalne konkurencije. Mehanizam koji je odabran da bi se liberalizovale telekomunikacijske kompanoje u zemljama Evropske Unije zasnovan je na Članu 86 Maastricht-skog Sporazuma (koji ovlašćuje EU da oduzme sva ekskluzivna prava koja su do tada bila garantovana ovakvim kompanijama od strane vlada zemalja članica, čime su bila kršena druga pravila iz istog Sporazuma). Komisija je bila mišljenja da je davanje specijalnih i ekskluzivnih prava nekim javnim kompanijama na proizvodnju telekomunikacijske opreme ili na obezbedjivanje telekomunikacionih usluga i upravljanje ovim mrežama uništavalo zdravu konkurenciju na ovom tržištu.

Kombinacija različitih instrumenata imala je za rezultat to da su se pojavili mnogi novi provajderi ove vrste usluga, što je zaoštrilo konkurenciju sa dotadašnjim državnim monopolistima, i istovremeno ubrzalo tehnološki napredak i pojavu novih izuma, istovremeno snižavajući cene ovih usluga koje su nudjene potrošačima. Efekat ovih aktivnosti bio je izuzetan. Broj kompanija koje su nudile usluge fiksne telefonije duplirao se izmedju 1998-me i 2003-će godine. Ovi novi operateri investirali su u nove servise, a potrošačima su u celini bili ponudjene povoljnije usluge. Za iste telekomunikacione usluge potrošači su u proseku trošili oko 30% manje svojih primanja tokom 2002-ge godine nego što su trošili 1996-te godine. Medjutim, efekti ovih aktivnosti nisu samo učinili da ova vrsta usluga pojeftini, već su i u značajnoj meri uticali na efikasnost ovog sektora u celini. Štaviše, bili smo svedoci povećanja produktivnosti i otvaranja većeg broja radnih mesta u telekomunikacionoj industriji.

Danas sve više i više ljudi koristi mobilne telefone kao sredstvo telekomunikacija. Medjutim, troškovi za ovu vrstu telefoniranja i dalje značajno variraju od jedne do druge zemlje članice EU i za one koji malo, ali i za one koji nešto više i značajno više koriste svoje mobilne telefone, pa je to jedan od razloga zašto Evropska Unija sa posebnom pažnjom prati ovo polje aktivnosti. Štaviše, transparentnost procesa odredjivanja cena različitih operatera i dalje je problem koga EU pokušava da reši. Korišćenje mobilnog telefona u inostranstvu je i dalje mnogo skuplje nego ista ta vrsta usluga u okviru granica većine zemalja članica Evropske Unije. Evropska Komisija već duže vreme nastoji da pospeši konkurentnost upravo u ovoj oblasti. Ova Komisija trenutno radi na tome da uvede novu zakonsku regulativu koja bi primorala operatere da usluge roaminga naplaćuje podjednako koliko i usluge telefoniranja u granicama iste zemlje. Roaming zapravo predstavlja produženje usluge kojom se omogućava telefoniranje i na lokaciji koja je izvan domaće lokacije u kojoj je ova usluga registrovana. Ova zakonska regulativa Evropske Unije bi mogla da stupi na snagu na leto 2007-me godine, pod uslovom da seEvropski Parlament i Savet ministara slože oko konačne verzije teksta ovog zakona do tog vremena.

Evropska Unija je takodje učinila da Evropa postane svetski lider u broju telefonskih poziva u mobilnoj mreži, zahvaljujući zajedničkim tehničkim standardima koji važe u svim zemljama članicama. EU stavlja naglasak na dalji razvoj u ovoj oblasti, pa je stoga aktivna u pružanju pomoći onima koji se bave istraživanjima u različitim zemljama da bi zajedno radili u cilju ostvarivanja najboljih mogućih rezultata.

Pridruži se diskusiji na forumu