Samo dve reči, solidarnost i kohezija, sumiraju vrednosti koje stoje u osnovi regionalne politike Evropske unije:
Solidarnost; zbog toga što ova politika ima za cilj ostvarivanje koristi za građane i regione koji su u ekonomskom i društvenom smislu ispod nivoa proseka njihovih parnjaka u Evropskoj uniji.
Kohezija; zbog toga što u smanjenju jaza u prihodima i bogatstvu izmedju siromašniji zemlja i regiona i onih koji su bogatiji leže pozitivne koristi za sve.

Velike razlike u nivoima prosperitetnosti postoje i izmedju i u okviru samih zemalja članica. Čak i pre proširenja, deset najdinamičnijih regiona u Evropskoj uniji imali su odredjeni nivo prosperiteta, meren po bruto nacionalnom dohotku po glavi stanovnika, koji je bio gotovo tri puta viši od nivoa prosperitetnosti deset najmanje razvijenih regiona. Najprosperitetniji regioni su svi urbani regioni – London, Hamburg i Brisel.

Dinamični efekti članstva u Evropskoj uniji, zajedno sa snažnom i jasnom regionalnom politikom, zaista mogu da donesu rezultate. Jaz izmedju najbogatilij i najsiromašnijih regiona smanjivao se tokom godina. Slučaj Irske naročito je podsticajan. Bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika u Irskoj, koji je iznosio 64% od EU proseka 1973. godine kada je Irska postala članica, sada je medju najvišima u Uniji. Isto tako, nekada siromašne i ruralne zemlje, kao što su, Španija, Portugal i Grčka, preorijentisale su svoje privrede na turizam i visoko kvalitetne regionalne proizvode zahvaljujući upravo regionalnoj politici Evropske unije. Jedan od aktuelnih prioriteta trenutno je dovodjenje životnog standarda u novim zemljama članicama na nivo koji je bliži proseku Evropske unije što je brže moguće.

I da bi se ostvarila ekonomska i društvena kohezija, evropska regionalna politika kofinansirana je od strane odredjenog broja finansijskih instrumenata (takozvanih strukturalnih fondova, Structural Funds) od kojih svaki ima sopstvene tematske oblasti:

 Infrastruktura, inveticije u cilju stvaranja novih radnih mesta, lokalni razvoj projekti i pomoć malim firmama: Evropski regionalni fond za razvoj (osnovan 1975. godine)
 Redukcija broja nezaposlenih investiranjem u ljudske resurse (edukacija) i promovisanje povratka nezaposlenih i siromašnijih grupa u okvire grupe zaposlenih. Evropski socijalni fond (osnovan 1957. godine, operativan od 1960. godine).
 Mere u cilju ostvarivanja ruralnog razvoja i pomoći poljoprivrednicima. Sekcija smernica Evropskih smernica za oblast poljoprivrede i fond za izdavanje garancija (1962. godine).
 Ribarska industrija, pomaže pri adaptaciji i modernizaciji ribarske industrije. Finansijski instrument za savetovanje u oblasti ribarske industrije (1999. godine).

Da bi se unapredio uticaj i da bi se obezbedili najbolji mogući rezultati, 1999-te godine je odlučeno da se pojasne kriterijumi za odabir ovih regiona. Kao rezultat ove odluke 94% strukturalnog finansiranja za period 2000-06 bio je koncentrisan na samo tri cilja. Prvi cilj bio je usmeren na pružanje pomoći regionima čiji je razvoj zaostajao. Ekonomska podrška bila je obezbedjena onim manje naprednim regionima. Drugi cilj podržavao je ekonomsko i socijalno prestrukturiranje u oblastima koje su zavisile od industrijskih, ruralnih, urbanih ili ribarskih oblasti koje su se suočavale sa strukturalnim poteškoćama. Treći cilj bio je usmeren na pružanje pomoći pojedincima koji su se suočavali sa poteškoćama na tržištu rada, tako što se modernizovao sistem obuke.

Ustanovljavanje prioriteta za dodelu sredstava iz ovih fondova promoviše razvoj i strukturalno prilagodjavanje regiona čiji razvoj nije na očekivanom nivou. Štaviše, nekoliko važnih principa se primenjuje na svaki ko-finansirani projekat, kao što je na primer, "pomoći ljudima da sami sebi pomognu": princip javno privatnog partnerstva.

Region ne dobija neograničenu ekonomsku ili finansijsku podršku od Strukuralnih fondova pošto Komisija prati nivo razvoja sve vreme. Pošto dati region uhvati korak sa prosečnim nivoom razvoja daje mu se tranziciona pomoć koja se stalno smanjuje tokom odredjenog vremenskog perioda (da bi dati region mogao da se prilagodi ovoj situaciji). Ovim se obezbedjuje da dugoročno gledano oblasti koje su dobile regionalnu podršku budu u stanju da stoje na sopstvenim nogama i da održavaju visok nivo ekonomskog učinka i stabilnosti.

Počev od 2007. godine, EU će primenjivati jednu novu i još više integrisanu regionalnu politiku. Ovo će se primenjivati u periodu od 2007. do 2013. godine. Stare i nove zemlje članice više neće biti tretirane posebno. Procedure će se pojednostaviti, a finansiranje fokusirati na regione u zemljama članicama kojima je pomoć najpotrebnija. Tokom ovog novog perioda, kombinovani budžet ovih strukturalnih i kohezionih fondova iznosiće oko 308 milijarde evra. Ovo predstavlja 36% ukupne potrošnje u EU tokom ovog perioda.

Potrošnja će se podeliti na tri kategorije. Od ukupnog iznosa, 79% će se potrošiti na smanjenje jaza izmedju najsiromašnijih i najbogatijih regiona, dok će se 17% potrošiti na povećanje konkurentnosti siromašnijih regiona i na stvaranje novih radnih mesta u njima. Preostalih 4% biće usmereno na prekograničnu saradnju izmeju graničnih regiona.

Pridruži se diskusiji na forumu