Jedinstveno evropsko nebo

Tradicionalni nacionalni protekcionizam napušten je u svim zemljama članicama Evropske unije posle deregulativnih mera koje su uvedene u ovoj industriji 1997-me godine. Kao rezultat ogromnog unapredjenja u ovoj oblasti, uveden je menadžment vazdušnog saobraćaja. EU će i dalje intenzivno raditi na sistemu menadžmenta vazdušnog saobraćaja (ATM), koji Evropi obezbedjuje najefikasniji protok aviona u Evropi. Najznačajnina komponenta ovog sistema je zakonska regulativa o jedinstvenom evropskom nebu (SES) na kojoj je rad započet 1999. godine, a do usvajanja u institucijama Evropske unije je došlo 2004-te godine. Rad na predlozima ovih zakona počeo je da bi se obezbedilo veći stepen bezbednosti, kao i da bi se povećala efikasnost protoka vazdušnog saobraćaja u Evropi. Na ostvarivanju ovog cilja se radilo tako što se restrukturirao vazdušni prostor nad Evropom u jedinstvenu oblast, umesto kao do tada skup nacionalnih vazdušnih prostora kojim su upravljale različite zemlje članice. Najznačajnije koristi od uvodjenja sistema jedinstvenog evropskog neba će biti pojednostavljenje procedura za pilote i kontrolore vazušnog saobraćaja, uključujući tu i manji broj prenošenja odgovornosti medju kontrolorima pri ulasku u drugi vazdušni prostor; kontrolori će imati kontrolu nad većim vazdušnim prostorom; zajednička pravila i procedure koje će važiti širom Evrope obzebediće neometano pružanje usluga pilotima. Smanjenje različitih oblasti kontrole obezbediće bržu uslugu i mnogo bolju strukturu pomoću koje će se lakše rešavati eventualni problemi.

Sa značajnim povećanjem obima vazdušnog saobraćaja u Evropi tokom poslednjih 25 godina, sistem jedinstvenog evropskog neba direktno će obezbediti bezbedniju i bržu uslugu za vazdušne kompanije, zahvaljujući čemu će one biti u mogućnosti da smanje svoje troškove. Dalje, time što će nebo postati bezbednije, a vazdušni saobraćaj efikasniji, evropske institucije će obezbediti neophodne uslove za smanjenje cena avionskih karata.

Sloboda izbora

1. maja 2004. godine, zajedno sa proširenjem Evropske unije za deset novih zemalja članica, Unija je uvela čitav niz "vazdušnih sloboda" koje će uživati svih 25 zemalja članica (Council regulation 2408/92). Ove "slobode" su uvedene da bi se ograničilo nekonkurentsko ponašanje izmedju aerodroma i avionskih prevozika, čime je omogućeno prevoznicima iz svih zemalja članica da dobiju pristup aerodromima i da otvore rute izmedju (ali i u okviru) svih zemalja članica, bez obzira na to iz koje zemlje su prevoznici. Istovremeno je još jedan zakon evropske unije (Council regulation 2409/92) obezbedio liberalizaciju cena avionskog prevoza za putnike i teret koje prevoznici naplaćuju za svoje usluge u zajednici. Zahvaljujući ovim zakonima, putnici sada imaju slobodu da biraju koliku će cenu prevoza platiti u odnosu na kvalitet koji za taj novac dobijaju, umesto da kao do sada budu primorani da koriste usluge odredjenog avio prevoznika sa odredjene destinacije.

i još....

Bezbednost i kontrola vazdušnog prostora regulisani su od strane Međunarodne organizacije za civilni avio prevoz (ICAO), Ova organizacija predlaže zvanična pravila koja su obavezna za sve koji posluju u ovoj oblasti. Medjutim, implementacija ovih propisa i troškovi poslovanja u nadležnosti su svake pojedinačne zemlje članice. Isto tako, tehničke norme ustanovljava Zajednička avijacija (JAA), što nije bilo od koristi zemljama pri plaćanju troškova implementacije ovih normi. Upravo zbog toga je EU 2003. godine ustanovila Evropsku agenciju za bezbednost avio saobraćaja, sa sedištem u Kelnu. Ovo telo je fokus strategije Evropske unije za bezbednost avio saobraćaja i za njenu ekonomsku održivost.

Briga za očuvanje čovekove okoline takodje je bila veoma velika i važna tema poslednjih godina. Izazovi koji se postavljaju za 21. vek su ekonomska isplativost, bezbednost i konkurentnost avio prevoznika. Evropska politika u oblasti transporta za 2010. godinu, pod naslovom "Vreme za donošenje odluka" predlaže rešavanje globalnih izazova za sve vrste transporta. Ustanovljeni su limiti za emisiju ugljen dioksida za sve avione koji uzleću sa evropskih aerodroma, a usvojen je i predlog u junu 2006. godine da se ukinu poreska izuzeća na kerozin (sastojak avionskog goriva koji verovatno izaziva efekat staklene bašte). Evropska Komisija takodje smatra i da je neophodno da se revidiraju svi zakoni da bi se potrošači zaštitili od previsokih cena avionskih karata. Upravo zbog toga je, u julu 2006. godine, Komisija dala svoj predlog u vezi sa cenama avio prevoza i ukidanjem diskriminatorne prakse u odredjivanju cena avio prevoza.

Sve ove nove inicijative ne samo da su učinile da cena avio karata koje ćete plaćati budu niže, već i to da vaše putovanje bude bezbednije. Ljudi sada imaju više mogućnosti pri izboru avio prevoznika i letova. Povećana konkurencija izmedju avio prevoznika bila je od velike koristi za potrošače u čitavoj Evropi. EU radi na svojim programima i inicijativama da bi obezbedila stalno uvećanje vrednosti i kvaliteta usluga za potrošače.

Pridruži se diskusiji na forumu